Mrak pada,sve je hladnije.

Noćna bića šire se gradom.

Ispred moje kapije

Svi se okupljaju kradom.

Žele da me unište, smrve,

Da se novi strah stvori.

Ubijaju me, bace među crve

A onda se dižem, monstrum novi.

Postajem vođa, glavni bauk,

Najgore strašilo u noći.

U mraku me ne vidi ni pauk,

Nečujno ja cu proći.

Tama je ovladala duhom,

Više mi povratka nema.

Hranim se tuđom tugom,

Veliko zlo se sprema.

Haram ulicama bez svetla.

Vrebam po mestima mračnim.

Prva je krv protekla,

Miris čini me snaznim.

Skupljamo duše bedne,

Hrane ono najgore u nama,

Okrepljuju stvorove žedne,

Sve nas više obuzima tama.

Ne opiri se, ništa ne vredi,

Niko ti ne može pomoći.

Tama nikog ne štedi,

Zato plaši se noći.

Nikola Milovanović